Veliki si Novače!
Konačno si uspeo da uradiš ono što si najviše želeo.
Sećam se kako si ponosno nosio zastavu Srbije na otvaranju Olimpijski igara 2012. u Londonu i kako si bio srećan što si deo Olimpijskog tima Srbije. To ti je jedino ostalo da osvojiš i uspeo si. Naravno kao što sam i rekao potrebno je da se „bace u vodu“ one prethodne Igre na kojima se moraš navići na sve što te čeka tamo.
Drago mi je da sam imao čast da provedem neko vreme sa tobom tamo u selu. Kako smo peglali zajedno košulje za otvaranje pričali o rukometu i naše oduševljenje kako si nas sve pratio i sve nas po imenima znao.
Naravno nezaboravni deo je snimak tebe i Žarka Šešuma. Kako idemo zajedno na otvaranje Igara, ti daješ autograme ljudima sa leve, a Žarko ljudima sa desne strane. Lica tih ljudi što odjednom vide dva Novaka nama je bilo neprocenjivo. Još pre otvaranja smo se svi zajedno sa tobom složili da ličite kao dva brata.
Čak se čulo i skandiranje Šeletu: „Nole, Nole“. Da nebi razočarao ljude počeo je Šele da se potpisuje kao Novak Đoković. Ali vrhunac priče je bio kada smo se šetali Džoni, Šele, Proda, Marko i ja tržnim centrom u Londonu i gomila ljudi koja nas gleda i pokazuju prstom na Žarka i usplahireno se slikaju sa njim.
Nije bilo potrebno objašnjavati da samo liči na tebe, nego smo se upustili u ulogu Novakovih prijatelja.
Posle toliko godina se sećam svakog trenutka provedenih sa, vremenom se pokazalo, najvećim među svima nama.
I juče sam se osećao ponosno što si uspeo.
Svaka čast, što bi ti rekao: “Nebo je granica“.
Bojan Beljanski
Comments