HOĆE NEKO NA RUKOMET? Srbija srušila moćnu Nemačku u triler završnici!

Piše: Marija Popović

U meču koji će se dugo pamtiti, reprezentacija Srbije savladala je selekciju Nemačke,

pokazavši neverovatnu borbenost, taktičku zrelost i hladnokrvnost u ključnim momentima.

Srbija je večeras u prepunoj dvorani priredila ogromnu senzaciju. Iako su Nemci ušli u meč kao

favoriti, "Orlovi" su od prvog minuta nametnuli snažan ritam, pre svega čeličnom odbranom koja

je potpuno paralisala bekove protivničkog tima.

Tamo gde počinje vera, staje nemački oklop

Pobeda je iskovana na krilima pojedinaca koji su večeras gospodarili parketom, ali i zahvaljujući

savršenoj timskoj koheziji:

Bedem među stativama: Milosavljev kao heroj nacije. Dejan Milosavljev je bio apsolutni

heroj meča, zaključavši naš gol u presudnim trenucima. Sa 11 vrhunskih odbrana i 30%

uspešnosti, popularni „Banda“ je doveo nemačke napadače do ludila. Serije odbrana u trenucima

kada se meč lomio, uključujući zaustavljene „zicere“ nemačkih krila, pretvorile su naš gol u

nepremostivu tvrđavu i dale vetar u leđa celoj ekipi.

Ubitačni tandem na krilu i beku: Napadački tandem ovog puta predvodili su nezaustavljivi

Uroš Kojadinović i Vukašin Vorkapić. Obojica su meč završila sa po 6 postignutih golova,

probijajući nemačku odbranu kad god je to bilo potrebno.

Dominacija na crti i "faktor Pešmalbek": Dok je Mijajlo Marsenić bio nepremostivi bedem

u odbrani i stub naše defanzivne linije, u napadu se posebno istakao Dragan Pešmalbek. Sa 5

postignutih golova i vrhunskim intervencijama u oba pravca, Pešmalbek je bio ključni faktor

koji je pravio razliku na terenu.

Pobeda koja menja sve

Ova pobeda nad Nemačkom nije samo trenutna senzacija ili plod sreće; ona je tektonski

poremećaj na rukometnoj mapi Evrope. Gledajući naše reprezentativce kako bacaju poslednje

atome snage na parket, postalo je jasno da se kult reprezentacije vratio na velika vrata.

Dominacija koju su pokazali protiv jedne od najorganizovanijih svetskih sila dokaz je da Srbija

ponovo poseduje onaj prepoznatljivi sportski inat pomešan sa vrhunskom taktikom.

Dvorana, koja je do poslednjeg mesta bila ispunjena hukom podrške, postala je svedok rađanja

nove generacije šampiona. Oni nisu samo pobedili Nemce - oni su ih nadigrali u njihovoj

sopstvenoj igri: disciplini, snazi i fokusu do poslednje sekunde.

Dok se svetla na semaforu gase, a slavlje se seli u svlačionice i domove širom Srbije, ostaje

pitanje koje više nije samo šala, već poruka:„Hoće neko na rukomet?“

Jer večeras, rukomet više nije samo sport u senci drugih; večeras je on nacionalni ponos. Ova

pobeda je pokrenula lavinu koja se neće lako zaustaviti, a talas euforije koji je zapljusnuo zemlju

jasno poručuje - vreme rukometa je ponovo stiglo.

Srbija je večeras disala kao jedan, a naši momci su nam pokazali da granice ne postoje kada se

igra srcem. Sledeći protivnici sada imaju razloga za brigu, jer "Orlovi" više ne love iz senke - oni

su sada ti koji diktiraju tempo.

Zato, kada sutra izađete na ulicu i osetite tu posebnu energiju u vazduhu, setite se ove večeri.

Nemačku nismo samo pobedili - slomili smo je duhom.

Pitanje „Hoće neko na rukomet?“ od večeras je poziv na jedinstvo, ponos i veru.

Srbija se probudila.

A rukometna bajka - tek počinje