Прилог унапређењу организационог нивоа рукомета у Републици Србији

Драган Васиљевић, Миљана Луковић

РЕЗИМЕ: Рад се бави пројектовањем стратегијског оквира развоја РСС (Рукометног савеза Србије) и концептуалног модела за остваривање те стратегије. Циљ рада је да се дефинише конзистентан, ефективан, одржив и флексибилан приступ који може допринети унапређењу организационог нивоа рукомета у Републици Србији, као и рационалном управљању процесима и ресурсима у српском рукомету. Методолошки поступак примењен током писања рада је заснован на анализи актуелних трендова у области општег и спортског менаџмента, анализи достигнутог нивоа развоја и применљивости информационих система и технологија, доступних података и докумената РСС, актуелних развојних трендова рукометних савеза земаља које се могу сматрати угледнима (тзв. бенчмаркова), као и личног професионалног и спортског искуства првог аутора. Основни резултат и допринос рада је дат у облику концептуалног модела развоја РСС. Вредност рада се огледа у оригиналности приступа који је развијен. Основно ограничење коришћеног методолошког поступка је недостатак реалних (real world) података о практичним искуствима сличних имплементираних решења. Потенцијалне бенефите од овог рада могу имати РСС, грански спортски савези, као и сви заинтересовани стејкхолдери.

1. УВОД

Рукометни спорт у Републици Србији има дугу и богату традицију. Дуги низ година током друге половине 20. века рукомет је важио за један од најтрофејнијих српских и југословенских спортова. Резултати које су у последње три деценије 20. века остварили српски рукометни клубови на међународном плану су импресивни. У том периоду РК Металопластика Шабац је два пута била првак Европе (1984./85 и 1985./86 год) и 1983./84 финалиста Купа шампиона. Женски рукометни клуб Раднички из Београда је три пута освајао титулу првака Европе (1975/76, 1979/80 и 1983/84). У истом периоду мушка рукометна репрезентација Југославије освојила је златне олимпијске медаље у Минхену 1972. год. и Лос Анђелесу 1984. год., а бронзану 1988. год. у Сеулу. Освојено је 1. место на Светском првенству у Швајцарској 1986. год., 2. место на Светском првенству у Немачкој 1982., 3. места на Светским првенствима у Француској 1970., Немачкој 1974. и у Египту 1999. год., итд. Освојена је и бронзана медаља на Европском првенству у Шпанији 1996. год. Женска рукометна репрезентација Југославије је 1973. год. у Београду постала првак света, a на Олимпијади у Лос Анђелесу је освојила златну медаљу 1984. Стога, период 1970.-2000. се оправдано може сматрати златним периодом српског и југословенског рукомета. У периоду након 2000.-те године репрезентативни и клупски резултати рукометаша и рукометашица у Србији су далеко испод задовољавајућих. Мушка рукометна репрезентација Србије је остварила само један значајан резултат (2. место на Европском рукометном првенству у Београду 2012. год.), а српски мушки и женски рукометни клубови већ дуго немају озбиљнији међународни реноме. Ако се резултати упореде са остварењима земаља у окружењу које су са простора бивше Југославије (Хрватска, Словенија и Македонија), а које су знатно мање по броју становника и регистрованих рукометних клубова, очигледно је да постоји дугогодишња резултатска криза. Криза резултата има своје узроке. Очигледно је да је у последњих неколико деценија потпуно заказала развојна функција српског рукомета и да је такво стање узроковано дугогодишњим системским организационим и управљачким недостацима унутар РСС. Стога, овај рад има амбицију да понуди конкретна и научно утемељена решења која могу допринети најпре реорганизацији, а потом и реафирмацији српског рукомета. Рад је структуиран на следећи начин. У другом поглављу се дају теоријска позадина и полазне основе истраживања. Треће поглавље садржи систематизовани преглед напредних информационих система и технологија које имају примену у спорту. Четврти део рада садржи вербални и графички приказ стратегијског оквира и концептуалног модела развоја РСС и кратку дискусију остварених резултата. Пети део рада садржи експлицитна закључна разматрања, а у последњем делу се наводи коришћена литература.

2. ТЕОРИЈСКА ПОЗАДИНА И ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ИСТРАЖИВАЊА

Основне принципе менаџмента први је формално поставио Henry Fayol 1916. год., а принципе на којима почива тзв. научни менаџмент (Management Science) Frederick Taylor исте године. Век касније, како (Pedersen и остали, 2019.) наводе „спорт као бизнис доживљава велику експанзију“, а „компетенције менаџера у спорту, поред трационалних знања и вештина, све више захтевају комуникационе вештине, технолошка знања и способност интеракције у глобалном и мултикултуралном друштву“. Услед свих тих околности, савремени спортски менаџмент се убрзано трансформише. Базични концепт трансформације савремених организационих система који се данас користи у системима различитих намена и мисија, а који може представљати логичан избор за потребе унапређења процеса у РСС је реинжењеринг пословних процеса BPR (Business Process Reenginering). BPR је, како наводe (Bashar и Singh, 2014.), „алат који омогућава организацијама да унапреде квалитет и услугу кориснику, смање трошкове и постану лидери у својим областима“. Ако се методолошки правилно имлементира и користи, он може бити генератор компетитивне предности сваког организационог система. Симултано са BPR, од користи може бити и Kaizen, концепт настао у Јапану који означава континуирано унапређење пословних процеса (Vasiljević и Slović, 2015). Многи аутори и искусни консултанти сматрају га до сада у пракси најделотворнијим концептом операционог менаџмента. Иако развијен за индустријску примену деценијама се ефективно користи у организационим системима у здравству, образовању, банкарству, сектору осигурања, итд. Овај концепт доноси и специфичан начин управљања трошковима познат као Kaizen Costing. Истраживање полази од неколико чињеница. Прво, привредни и друштвени амбијент се последњих деценија у Србији потпуно променио, а рукометни спорт се, за разлику од неких других спортова није у довољној мери прилагодио тим променама. При томе, концепт корпоративне друштвене одговорности који прати либерализацију тржишних односа у српским условима није дао очекиване резултате. Друго, нема сумње да савремени спортски колективи и организације морају бити симултано успешни на спортском и на пословно-финансијском плану. Иако је дуго уживао углед трофејног спорта, рукомет у Србији никада није спадао у профитабилне спортове. Такође, крајње је дискутабилна и неодржива оријентација значајног броја рукометних клубова који се ослањају примарно на помоћ локалне самоуправе. Питање које се, у вези са тим, логично намеће је: како осмислити ефективан и одржив пословни модел који може гарантовати финансијску стабилност рукометне организације? Следећа ствар коју треба имати у виду је да од евентуалне приватизације или докапитализације у српском рукомету не треба пуно очекивати, па зато треба развијати и имплементирати организационе моделе у којима ће бити створени услови за интегрисање спортске и пословно-предузетничке делатности. И на крају, али не и по значају, треба нагласити да основни ресурс у сваком организационом систему чине људи. Без квалитетних кадрова (human resource), односно њихових знања и вештина, не може се много урадити. Имајући у виду наведено, може се закључити да српском рукомету требају људи са менаџерским знањима и вештинама примереним садашњем времену.

Знања и вештине потребне једном спортском менаџеру су, како се наводи у (Juliandi et al., 2020.; Wahyudi et al., 2020.; Wohlfart et al., 2021.):

1. Лидерске вештине;

2. Стратешка оријентација;

3. Висок ниво дигиталне писмености;

4. Висока финансијска писменост и

5. Познавање међународних политика и култура.

Дакле,  нови  модел  развоја  РСС  треба  да  уважи  динамично  друштвено

окружење  и  да  буде  заснован  на  уважавању  достигнућа  развоја

организационих наука, менаџмента и информационих система.  

3.  ПРИМЕНА  НАПРЕДНИХ  ИНФОРМАЦИОНИХ  СИСТЕМА  И

ТЕХНОЛОГИЈА У РУКОМЕТУ 

Савремени  свет  више  није  само  физички  утемељен,  већ  има  и  своју

дигиталну димензију. У том смислу ни спорт није изузетак.  

Напредни информациони системи и технологије у спорту имају бројне и

разноврсне примене. Неке од најчешћих примена се односе на:  

-  унапређење процеса селекције талената;

-  помоћи тренерима у доношењу рационалних одлука у припремном

периоду, као и током утакмица;  

-  праћење и унапређење здравља и превенцију спортских повреда; 

-  унапређење односа са навијачима тј. фановима;

-  унапређење продајних и маркетинг стратегија, итд. 

Неки  од  напредних  информационих  система  и  технологија  које  се  могу

користити у функцији подршке рукометног спорта су: 

1.  Интернет интелигентних уређаја; 

2. Blockchain технологија;

3.  Напредна софтверска решења и платформе; 

4.  Технологије екстензивне реалности и 

5.  Технологија дигиталних близанаца. 

Интернет  интелигентних  уређаја IoT  (Internet  of  Things) представља

комбиновање  „рачунарства  у  облаку“ (Cloud  Computing) и  мобилног 

рачунарства са физичким објектима дајући им способност интеракције са

окружењем.  Интернет  интелигентних  уређаја  се  у  спорту  користи

најчешће  у  облику  тзв.  носиве  технологије.  Носива  технологија  се

остварује уграђивањем IoT уређаја у одевне предмете спортиста. Носива 

технологија  у  спорту  има  разноврсне  примене  и  представља  један  од

ефективнијих  начина  прикупљања  података

(Sethi,  2024.).  Њене најзначајније  примене  се  везују  за  контролу  здравља спортиста  и превенцију повреда у реалном времену и за праћење параметара током тренинга  спортиста.  Систем  управљања  здрављем  спортиста,  након

увођења на IoT-у засноване носиве технологије, престаје да буде базиран

на  статистичким  подацима  и  базама  података,  већ  постаје  „паметан“  и

чине га динамичке базе података са ажурним подацима

(Yu et al., 2022.).

Уз  помоћ  ове  технологије  тренери  могу  да,  са  високим  нивоом

прецизности,  прате  појединачне  перформансе  спортиста  и  тиме

правовремено  коригују  режим  тренинга  или  уведу  нове  програме

тренинга.  Подаци  се  могу  прикупљати  и  током  самих  утакмица,  што

омогућава кориговање тактике или правовремене замене играча, како би

се повећале шансе за победу

(Sethi, 2024.)

Blockchain технологија представља систем дистрибуираних база података

који бележи све извршене трансакције података, а као механизам заштите

користи се метода криптографије, док се сам приступ подацима постиже

уз  помоћ  механизма  консензуса

(Swan,  2015.).  

У  менаџменту  спорта Blockchain технологија се користи за потребе управљања продајом карата, као и за уговарања спонзорстава. Корисници платформи које се базирају на Blockchain технологији  креирају  и  купују  персонализовану  дигиталну идентификациону  карту (Self-Solvering  Identity),  а  спортски  клубови  и организације имају увид у регистар продаје карата. Свака карта има своју

јединствену  шифру  заштићену  у  оквиру Blockchain мреже.  Куповином карата у

Blockchain мрежи  чувају  се сви  подаци  о  трансакцији,  чиме  се

смањује ризик фалсификовања карата и превара. 

У менаџменту спорта се могу користити и разноврсна напредна софтверска 

решења и платформе како би се одређене пословне активности и функције

аутоматизовале  и  извршавале  прецизније  и  брже.  Софтверска  решења

која се у спортским организацијама могу користити су:

1.  Софтвери класе ERP (Enterprise Resource Planning) за интегрисано

управљање ресурсима и пословним процесима; 

2.  Софтвери  класе CRM (Customer  Relationship  Management)  за

управљање односима са корисницима услуга;

3.  Софтвери класе EMS (Event Management Software) за управљање

специјалним спортским догађајима; 

4.  Софтвери  класе FMS  (Financial  Management  Software) за управљање финансијама;  

5.  Софтвери  класе CAP  (Computer  Aided  Planning) за  управљање

планирањем ресурса;  

6.  Софтвери  класе WMS  (Warehouse  Management  System) за управљање процесом складиштења;  

7.  Софтвери  класе CMMS  (Computized  Maintenance  Management System) за управљање процесом одржавања;  

8.  Електронска размена података EDI  (Electronic Data Interchange) за аутоматизацију процеса набавке, итд. 

Технологије  екстензивне  реалности,  како  се  наводи  у (Noury  et  al., 2023.) чине  технологија  виртуалне  реалности (Virtual  Reality), технологија проширене стварности (Augmented Reality) и технологија за креирање  мешовите  реалности (Mixed  Reality).  Ове  технологије  се примењују  за  едукацију  спортиста  и унапређење тренинга  у  тимским спортовима,  а  могућа  је  и  употреба у циљу  унапређења информисаности  и  задовољства  фанова  током  самих спортских догађаја. У (Janssen, 2023.) аутор наводи три домена могуће употребе

технологије виртуелне реалности и то унапређење моторичких вештина

спортиста,  унапређење  доношења  одлука  у  току  игре  и  унапређење

тактичког  размишљања  спортиста.  Основни  недостатак  и  препрека  у

примени ових технологија је њихова садашња висока цена, што утиче

на њену доступност у мањим спортским колективима и организацијама. 

Дигитални близанац  представља  дигиталну  копију  тј. реплику  физичког

објекта,  процеса,  система  или  личности  која  омогућава  симулацију

реалних сценарија и ситуација у вуртуелном окружењу. У спорту се  ова 

технологија примењује за потребе праћења перформанси спортиста и као

персонални тренинг асистент, у превенцији спортских повреда, као и за

унапређење  интеракције  са  фановима.  Важно  је  истаћи  да  дигитални

близанац  може  да  буде  у  функцији  тренинг  асистента,  али  не  може  да

представља  замену  тренера.  У  раду (Glebova,  2023.) аутори  су

истраживали  утицај  ове  технологије  на  управљање  интеракцијом  са 

фановима.  Дигитални  близанац  у  облику  креиране  дигиталне  реплике 

спортске  дворане  унапређује  утисак  и  лични  доживљај  гледалаца  који

дигиталним дворанама приступају уз помоћ технологија VR и AR. Гледалац

може да бира из ког угла жели да гледа спортски догађај, прати одабране

информације  и  статистику  у  реалном  времену.  Практично,  гледалац

персонализује  и  креира  сопствене  идеалне  услове  праћења  спортског

догађаја. Ова технологија доприноси и јачању заједништва и такмичарског

духа фанова, као и њиховој безбедности. 

4.  КОНЦЕПТУАЛНИ МОДЕЛ РАЗВОЈА РСС                                                  

Пројектовању  и  имплементацији  концептуалног  модела  развоја  РСС 

претходи дефинисање ширег стратегијског оквира који на највишем нивоу

треба да одреди начин реализације промена. 

Стратегијски оквир (слика 1) полази од дефинисање мисије и визије РСС,

као  и  скупа  пратећих  циљева.  Дакле,  први  корак  подразумева

сагледавање свих одредница које дефинишу друштвену улогу и стратешки

правац развоја рукометног спорта у српском друштву.  

Зависно од утврђених циљева у наредном кораку потребно је дефинисати

метрике и начин утврђивања остварености циљева, тј. кључне индикаторe

перформанси KPIs  (Key  Performanse  Indicators) и  њихове  референтне

вредности.  Генерално  посматрано,  метрике  могу  бити  финансијске  и

нефинансијске  које  се  односе  на  ниво  остварености  спортских,

маркетиншких и осталих циљева. 

Следећу фазу чини снимање, оцена и анализа постојећег стања процеса у

РСС уз примену метода и механизама модерног менаџмента. У том смислу

могу се ефективно користити:  

- Management Diagnostics List;

- 5-level list with radar chart supplement;

- SWOT анализа;

-  Ишикава дијаграм;

- PDCA-SDCAметода; 

- FTAметода,  

- FMEA метода, итд.

Основни механизам и документ који се у овој фази генерише је 5-level list

with radar chart supplement, а фактори који се оцењују су: образовни ниво

запослених,  модели  иновације  знања,  степен  уважавања  значаја

стејкхолдера, адекватност формалне организационе структуре, постојање

механизама  за  смањење  трошкова  пословања,  правовременост

планирања  операција,  достигнути  ниво  дигитализације,  уређеност

процеса  и  ниво  стандардизације  операција,  итд.  Сваки  од  фактора  се

оцењује оценом од 1 до 5, а на основу тога се формира радарска карта

која представља дијагностичку слику спортске организације. 

Четврти корак је имплементација развијеног концептуалног модела који

има јасно дефинисану структуру, модуле и међусобне информационе везе.

Имплементација модела треба да се одвија секвенцијално по модулима у

реалном  окружењу,  тј.  корак  по  корак  и  она  укључује  и  континуирану

проверу  функционисања  и  валидности  модела,  као  и  његово  фино

подешавање

• Својство  управљивости  обезбеђује  повратна  веза  која  се  остварује

  мерењем  конкретних  вредности  кључних  индикатора  перформанси  и 

  њиховим  поређењем  са  таргет,  тј.  референтним  вредностима.  У  овом

  смислу  од  користи  могу  бити  и  индикатори  перформанси  које  је

  дефинисала  Европска  спортска  комисија.  Највећи  део  процеса  је

  итеративан и одвија се у затвореној петљи. 

  Основна начела на којима почива концептуални модел развоја РСС који се

  предлаже су: 

  -  транспарентност свих процеса; 

  -  механизам континуираног унапређења свих дефинисаних процеса; 

  -  бешавна (seamless) интеграција информационих токова  

  -  унапређење степена сарадње организационих јединица и сектора

  РСС  у  смеру the  four  Cs (комуникација  →  координација  →

  колаборација → кооперација) и 

  -  агилност, флексибилност и одрживост модела.

  Пројектовање  концептуалног  модела  подразумева  идентификацију

  кључних  пословних  процеса  (операционих,  логистичких,  маркетиншких,

  финансијско-рачуноводствених,  итд.)  у  РСС,  затим  концепата  и  модела

  који их уређују, информационих система и технологија који их подржавају,

  као и дигиталних сервиса који их интегришу.

  Основни модули који  чине  процесну  структуру  модела (слика 2) који се

  предлаже су:

  -  развој  компетенција  (знања  и  вештина)  који  подразумева

  континуирано  оспособљавање  играча  и  играчица,  тренера,  судија  и

  спортских  радника  применом  концепта HRM  (Human  Resourse Management);

  - анализа, уређење, унапређење и стандардизација процеса у складу

  са захтевима савремених међународних стандарда (стандарди квалитета

  ISO  9001:  2015  Систем  менаџмента  квалитетом,  ISO/IEC  27001:  2013

  Менаџмент сигурности информација, ISO 45000: 2018 Систем управљања

  заштитом  здравља  и  безбедношћу  на  раду,  итд.)  и  концептима BPR

  (Bussines Process Reengineering) и Lean менаџмент;  

  -  пројектовање,  имплементација,  коришћење  и  одржавање 

  савремених  информационих  сервиса  у  рукомету,  интегрисаних  у  оквиру

  јединствене  информационе  платформе SHPDB  (Serbian  Handball Performance  Data  Base).  Управљана  од  стране DBMS  (Data  Base Management  System)

  платформа би  обухватала  кључне  базе  података  и мултимедијалне репозиторијуме спортских информација – биомеханичких, медицинских, психолошких, итд.

  -  дигитализација  и  развој  електронског  пословања  у  рукомету  што

  подразумева  примену  „рачунарства  у  облаку“, Blockchain технологије,

  Интернета ствари тј. интелигентних уређаја IoТ, итд.;  

  - развој у домену маркетинга и односа са јавношћу  и то на нивоу РСС,

  Међуопштинских  рукометних  савеза,  клубова,  а  посебно  за  потребе

  организације  специјалних  спортских  догађаја.  Ово  укључује  и  развој  у

  области лобирања и унапређење односа и релација са стејкхолдерима као

  што су Министарство спорта РС, ИХФ, ЕХФ, спонзори, медији, фанови, ...),

  као и покретање и одржавање екстерно усмереног портала Мyhandball;

   -  развој  у  области  управљања  пројектима  изградње  спортске

  инфраструктуре, рукометних хала, терена и спортских објеката применом

  project management-a са циљем да утрошци ресурса и времена, а тиме и

  новца буду минимизирани; 

  - развој у домену управљања финансијама у циљу диверзификације 

  прихода  РСС  и  увођења  управљања  трошковима  заснованог  на Kaizen

  Costing-у;

  -  развој  концепта  друштвене  одговорности  и  у  оквиру  тога  развој

  механизама еколошке одговорности и проактивног програма борбе против

  негативних појава у рукомету попут корупције, допинга, насиља, расизма,

  мобинга, ...);

  - развој и интегрисање логистичких процеса као што су медицинске

  услуге, услуге транспорта, затим набавка и складиштење спортске опреме,

  одржавање објеката, опреме и реквизита, услуге смештаја и исхране, итд.; 

  - унапређење и кастомизација модела организационе структуре РСС.

  Унапређени  модел  организационе  структуре  би  требао  бити  матричног

  типа и подразумева комбиновање традиционале организационе структуре

  која  је  тренутно  заступљена  у  РСС  и  пројектног  типа  организације.

  Подразумева  знатно  виши  и  интензивнији  ниво  сарадње  између

  организационих јединица у саставу РСС. Садашњи ниво сарадње одговара

  ономе  што  се  подразумева  под  комуникацијом  (најнижи  ниво)  и

  елементарном координацијом. Треба обезбедити услове да се постепеним

  и инкременталним унапређењима она постепено подигне на више нивое

  колаборације и кооперације.

  Као што се са слике види у основи читавог модела се налази управљање

  људским  ресурсима  и  развој  компетенција  свих  учесника  у  рукометном

  спорту.  Савременом  српском  рукомету  су,  у  првом  реду,  потребни

  данашњем времену примерена знања и вештине посебно професионалног

  кадра у рукометној организацији.  

  У том смислу, при РСС потребно је основати Рукометну академију која би

  представљала  едукативни  центар  и  центар  за  истраживачко-развојне

  послове, са функцијом иновације и трансфера знања из Универзитетске и

  шире  заједнице.    У  делу  стручних  послова,  Стручни  савет  РСС  би  имао

  улогу  програмирања,  координирања  и  мониторинга  стручног  рада  у

  оквиру  репрезентативних  селекција,  као  и  на  нивоу  клубова.  Најширу

  стручну базу консултативног карактера би чинио Репрезентативни савет

  РСС који би чинио скуп истакнутих репрезентативаца, освајача медаља на 

  ОИ, светским и европским првенствима.  

  Када је реч о односу РСС и његових стејкхолдера, од посебног значаја је

  улога  државе  и  Националног  савета  за  спорт.  Држава  би  требало  да,

  полазећи  од  циљева  који  су  дефинисани  у  Стратегији  развоја  спорта,

  морала да  крене  са  уважавањем  онога  што  се  у  економији  зове  степен

  повраћаја инвестиција ROI (Return On Investment). У спорту се инвестиције

  враћају добрим резултатима који доприносе угледу државе и нације, али

  и  путем  финансијских  ефеката.  То  би  допринело  рационалнијем

  коришћењу расположивих финансијских средстава из републичког буџета

  која су опредељена за спорт.

1. На највишем нивоу Национални савет за спорт би чинили људи из различитих спортова са неоспорним угледом и ауторитетом, односнои некадашњи врхунски спортисти, тренери, спортски радници са резултатима, представници Факултета за спорт и физичко васпитање и Универзитета, итд. Национални савет за спорт би се првенствено бавио пројектовањем Стратегије развоја спорта у Републици Србији, праћењем њене имплементације и остварених резултата. Имплементација предложеног концептуалног модела донела би бројне промене у организацији и функционисању РСС. Главна консеквенца је да би модел створио основу за унапређење конкурентности српског рукомета у организационо-управљачком смислу (маркетиншком, логистичком, финансијском, итд.), као и примарном стручном и резултатском смислу. Наравно, овде треба узети у обзир да се крајњи позитивни ефекти унапређења конкурентности не могу брзо очекивати, односно да не треба заборавити да је време реализације (lead time) у рукомету значајно.

   
   

   5.  ЗАКЉУЧАК 

   
   

   Постоји  велики јаз  између  резултата  које  рукометни  спорт  у  Републици

   Србији тренутно остварује и оних који су очекивани и реално достижни.

   Први  закључак  који  се  може  извести  је  да  постоји  значајан  простор  за

   унапређење  процеса  у  РСС  и  то  посебно  оних  који  спадају  у  планске,

   управљачке,  информационе,  логистичке  и  организационе.  Следећи 

   закључак  је  да  је  могуће  дефинисати  концептуални  модел  развоја  и

   унапређења РСС заснован на савременим организационим и управљачким

   концептима  и  подржан  савременим  информационим  системима  и

   технологијама.  

   Ефективност и одрживост развијеног модела би, у складу са дефинисаним

   стратегијским  оквиром,  требало  проверити  у  пракси  и  у  наредној  фази 

   истраживања,  извршити  потребна  фина  подешавања.  Такође,  један  од

   важних  закључака  је  и  да  примена  оваквог  модела  подразумева

   унапређење компетенција, знања и вештина кадровског потенцијала РСС.  

   На  основу  анализе  могућности  кастомизације  имплементираних

   информационих  система,  логичан  правац  будућих  истраживања  би  се 

   могао односити и на  додатно унапређење организационе структуре РСС

   коју  треба  потпуно  прилагодити  функционисању  у  дигитализованом

   окружењу. 

   Информације о ауторима:

   
   

   Драган Васиљевић је редовни професор на Универзитету у Београду и шеф Катедре за рачунарски интегрисану производњу и логистику на Факултету организационих наука. Докторирао је техничке науке на Факултету организационих наука у Београду 1998. године на тему из области индустријске логистике. Његове најуже области научног и стручног интересовања су lean менаџмент и рачунарски контролисана логистика и њихова примена у организационим системима. Аутор је и/или коаутор више од 110 научних и стручних радова објављених у страним и домаћим часописима, зборницима радова са симпозијума и конгреса, као и неколико универзитетских уџбеника и публикација. Такође је учествовао у развоју више од 20 домаћих и међународних пројеката, а некима од њих је и руководио. Током своје спортске каријере играо је за рукометне клубове „Металац“ из Ваљева, „Црвена звезда“ и „Партизан“ из Београда и „КТВ“ из Швајцарске. Три године је био члан омладинске рукометне репрезентације Србије. Тренутно, као представник ветеранске секције, члан је Скупштине Рукометног клуба „Партизан“ из Београда.

   
   

   Миљана Луковић је сарадник у настави на Катедри за рачунарски интегрисану производњу, Факултета организационих наука. Основне студије на ФОН-у завршила је 2024. године, на студијској групи Операциони менаџмент. Тренутно је студент мастер студија на програму Инжењерски менаџмент. До сада је објавила 2 рада на домаћим и међународним симпозијумима.