„Od škole do medalje“: Forum koji je okupio rukometnu Srbiju i otvorio važna pitanja budućnosti + galerija fotografija

Prvi RUKOMETNI FORUM pod nazivom „Od škole do medalje“, u organizaciji Srpskog rukometnog saveta, održan je u Beogradu u okviru projekta EUROHACA, koji je sufinansiran od strane Evropske unije, sa jasnom idejom da se otvori prostor za razgovor o najvažnijim pitanjima razvoja rukometa, pre svega u radu sa mlađim kategorijama.

Veliku zahvalnost Srpski rukometni savet duguje Žiki Bogdanoviću i našem poznatom dvojcu sa TV Arene Sport Stevanu Stevanoviću i Sretenu Raškoviću na nesebičnoj pomoći u organizaciji i realizaciji foruma.

Već na samom početku bilo je jasno da ovakav događaj dolazi u pravom trenutku. U sali su bili prisutni veterani rukometnog sporta, treneri najmlađih kategorija, roditelji dece koja treniraju rukomet, treneri iz inostranstva, pa čak i jedan trener fudbalske akademije. Upravo ta raznovrsnost publike pokazala je da tema budućnosti rukometa prevazilazi uske stručne krugove i da potreba za otvorenim razgovorom postoji na više nivoa.

U dvorani Jevrejskog kulturnog centra u Beogradu, forum je otvoren predstavljanjem projekta EUROHACA. O iskustvima sa studijske posete nemačkom Wetzlaru detaljno su govorili Nenad Kraljevski i Miloš Kostadinović, prenoseći domaćem auditorijumu sve ono što su imali priliku da vide, čuju i nauče tokom boravka u jednom od organizaciono i stručno najuređenijih rukometnih sistema u Evropi.

Njihovo izlaganje dalo je prisutnim trenerima jasan uvid u način na koji funkcioniše nemački model rada, od strukture klubova i akademskog pristupa, do metodologije rada sa decom i mladim igračima. Govorilo se otvoreno o prednostima takvog sistema, o stvarima u kojima je nemački rukomet ispred našeg, ali i o razlikama koje nisu samo materijalne, već duboko ukorenjene u organizaciji, kontinuitetu i načinu razmišljanja. Posebnu vrednost uvodnom delu foruma dalo je to što se nije ostalo na pukom predstavljanju tuđeg iskustva, već se razgovaralo i o tome šta bi iz takvog modela moglo da bude korisno i primenjivo u našem sistemu rada, ukoliko bi postojala spremnost da se određeni principi prepoznaju, prilagode i postepeno uvedu u domaću praksu.

Nakon toga usledio je panel posvećen radu sa decom i razvoju igrača, na kojem su govorili Saša Kandić, Boris Žarković i Radan Rovčanin. Bio je to jedan od sadržajno najbogatijih delova foruma, jer je otvorio pitanja sa kojima se svakodnevno susreću svi oni koji rade sa mlađim kategorijama.

Saša Kandić govorio je o tome koliko je važno da deca u najranijem periodu ne budu opterećena rezultatom, već da se razvijaju postepeno, u skladu sa načinom na koji ih učimo i vrednostima koje im prenosimo. Posebno je ukazao na značaj šireg razvoja dece, navodeći kao primer igranje šaha na kampovima i učešće na šahovskim turnirima, kroz koje se kod mladih igrača dodatno razvijaju koncentracija, strpljenje, promišljanje i sposobnost donošenja odluka. Time je jasno ukazao da razvoj rukometaša ne podrazumeva samo tehniku, taktiku i fizičku pripremu, već i oblikovanje načina razmišljanja koji kasnije postaje važan deo sportske zrelosti.

Žarković i Rovčanin vodili su veoma sadržajnu i korisnu diskusiju, u kojoj su se neprestano nadovezivali jedan na drugog, otvarajući sve zanimljivije teme kako je razgovor odmicao. Bilo je reči o načinu rada sa decom, o izazovima selekcije, o trenerskoj odgovornosti i o tome kako izgraditi zdrav odnos između deteta, trenera i procesa učenja. Tokom razgovora otvoreno je više važnih pitanja iz prakse, a učesnici panela došli su i do zajedničkih zaključaka koji bi mogli da budu dragoceni za svakodnevni rad sa mlađim kategorijama.

Nakon toga usledilo je predavanje Mladena Opačića na temu „Rana povreda ACL“, koje je skrenulo pažnju na jedno od najosetljivijih pitanja savremenog sporta, naročito kada je reč o radu sa decom i mladim igračima. Uz stručne konsultacije i prikaze specifičnih vežbi, govorilo se o prevenciji, o tome kako smanjiti rizik od povreda, ali i kako pravilno pristupiti deci u procesu treninga i preventivnog rada. Predavanje je bilo dragoceno jer je jasno ukazalo na značaj stručnog i planskog rada, kao i na potrebu da se već u najranijim fazama treninga razvijaju pravilne navike koje mogu imati veliki značaj za zdravlje i dugoročan razvoj mladih sportista.

Jedna od tema koja je izazvala posebno interesovanje bila je i „Kako dovesti decu na rukomet?“, o kojoj su govorili Nikola Maksimović, Slaviša Radulović i Marija Lojpur. U vremenu kada svaki sport vodi borbu za pažnju novih generacija, ovo pitanje više nije samo organizaciono, već suštinsko pitanje opstanka i razvoja.

Govoreći o toj temi, učesnici su iznosili i probleme i pozitivne primere iz prakse, pokušavajući da odgovore na pitanje na koji način decu danas zainteresovati da dođu u rukometnu salu i u njoj ostanu. Marija Lojpur, nekadašnja reprezentativka Srbije, osvajačica srebrne medalje i članica Srpskog rukometnog saveta, vrlo jasno je poslala poruku svima koji rade sa decom, oslanjajući se i na sopstveno igračko i trenersko iskustvo. Kroz primere iz svakodnevnog rada ukazala je na važnost pristupa, energije i doslednosti, ali i na to koliko je važno da dete u treneru i klubu prepozna sigurnost, podršku i iskrenu posvećenost.

Nikola Maksimović i Slaviša Radulović preneli su svoja razmišljanja kroz praktične primere iz bogatog iskustva, naglašavajući da danas nije dovoljno samo pozvati dete na trening. Potrebno je stvoriti okruženje u kojem će se dete osećati prihvaćeno, podstaknuto i dovoljno zainteresovano da poželi da se ponovo vrati na trening. Govorilo se o saradnji sa školama, o prisustvu u lokalnoj zajednici, o prvom kontaktu sa sportom, ali i o tome koliko je važno da rukomet deci bude predstavljen kao sadržajan, dinamičan i blizak sport u kojem mogu da rastu i kao igrači i kao ličnosti. U tom kontekstu posebno je odjeknulo zapažanje da trener u radu sa decom ne sme biti samo organizator treninga i prenosilac znanja. Kako je istakao Slaviša Radulović u nastavku foruma, trener mora biti i pedagog, autoritet i oslonac, neko ko zna kada dete treba podstaći, a kada ga treba sačuvati od prevelikih očekivanja. Upravo takva širina u razumevanju trenerske uloge provlačila se kao jedna od važnih niti čitavog skupa.

Vrhunac programa za mnoge prisutne predstavljalo je predavanje Vladana Jordovića na temu „Akademski sistem rada, iskustva i perspektive“. Nekadašnji pomoćnik selektora Srbije, osvajač srebrne medalje, učesnik Olimpijskih igara u Londonu 2012, dugogodišnji trener u Akademiji Szeged i čovek sa ozbiljnim međunarodnim iskustvom, održao je izuzetno sadržajno i nadahnuto predavanje koje je s razlogom privuklo veliku pažnju auditorijuma.

Vladan Jordović govorio je o akademskom sistemu rada sa stanovišta čoveka koji je godinama bio deo ozbiljno organizovanih rukometnih sredina. Upoređivao je različite evropske modele, ukazivao na njihove prednosti i specifičnosti, a posebno je bilo dragoceno to što je sve vreme pokušavao da odgovori na pitanje na koji način se takva iskustva mogu razumeti i iskoristiti u našem okruženju. Prisutni su sa velikom pažnjom slušali predavanje koje je otvorilo niz važnih tema o sistemskom radu, metodologiji, kontinuitetu i stručnom oblikovanju mladih igrača. Utisak sa ovog dela foruma bio je da je vremena bilo premalo za temu koja zaslužuje mnogo više prostora, jer upravo u njoj leži veliki deo odgovora na pitanje kako dugoročno unaprediti naš rukomet.

Kao završnica foruma usledila je tema „Kako do prostora u medijima?“, u kojoj su učestvovali Stevan Stevanović, Sreten Rašković, Žika Bogdanović i Željko Mutavdžić. Govoreći iz ugla ljudi koji godinama prate rukomet i sportska zbivanja, oni su se osvrnuli i na položaj ovog sporta u javnosti, ali i na izazove sa kojima se rukomet danas suočava kada je reč o medijskoj prisutnosti.

U tom razgovoru nije bilo mesta za idealizovanje. Naprotiv, napravljen je jasan presek rukometne svakodnevice u Srbiji i otvoreno je ukazano na to koliko klubovi moraju više da rade na komunikaciji, odnosu sa medijima i predstavljanju onoga što rade. Poseban akcenat stavljen je na društvene mreže, ne samo kao sredstvo promocije, već kao važan kanal za približavanje rukometa mlađim generacijama. U vremenu kada pažnju publike nije lako osvojiti, zaključeno je da rukomet mora da nauči da jasnije, savremenije i sadržajnije predstavi sopstvene vrednosti, ljude i priče. Jer bez ozbiljnijeg prisustva u javnosti teško je probuditi šire interesovanje, a bez toga je još teže očekivati da rukomet ponovo dobije veću bazu dece i mladih.

Forum „Od škole do medalje“ pokazao se kao pun pogodak upravo zato što je okupio ljude kojima je ovakav razgovor bio najpotrebniji i otvorio prostor za razmenu iskustava, konkretnih ideja i korisnih zaključaka. Nije ostao na nivou formalnog okupljanja, već je potvrdio da u rukometnoj zajednici postoji stvarna potreba za otvorenim, stručnim i sadržajnim dijalogom o temama koje se tiču budućnosti ovog sporta. Upravo u tome ovaj forum u potpunosti je opravdao svoje postojanje i pokazao da ovakav koncept ima smisla, težinu i perspektivu.

Posebnu vrednost celom događaju daje i činjenica da će kompletan video zapis sa foruma biti dostupan na YouTube kanalu, pa će svi zainteresovani moći naknadno da pogledaju izlaganja i vrate se temama koje su obeležile ovaj skup. Na taj način forum neće ostati vezan samo za jedan dan i jedan prostor, već će dobiti svoj nastavak kroz materijal koji može da posluži kao koristan oslonac trenerima, klubovima i svima koji žele da unaprede sopstveni rad.

Do nekog narednog susreta i novog povoda ostaje nada da će ovakav način razgovora, okupljanja i razmene iskustava postati redovna i dragocena praksa u srpskom rukometu. U vremenu u kojem se temelji rukometne budućnosti sve češće dovode u pitanje, svaka inicijativa koja osnažuje trenersku zajednicu, povezuje ljude iz struke i pruža podršku onima koji rade sa najmlađima predstavlja korak u dobrom pravcu. Upravo zato ovakvi skupovi imaju poseban značaj. Oni nisu samo mesto susreta, već potvrda da još postoji volja da se o rukometu razgovara ozbiljno, odgovorno i sa verom da može bolje. A kada takva volja postoji, postoji i osnova da se gradi zdravija i snažnija rukometna budućnost.

Vaš Srpski rukometni savet