Srce i iskustvo: Srbija se borila do poslednjeg zvižduka u emotivnom remiju protiv Slovenije
- Srpski Rukometni Savet
- Apr 10
- 2 min read
Celje, Slovenija – 9. april 2025.
U emotivnom povratku u dres reprezentacije, srpske rukometašice doživele su trenutak koji će zauvek nositi u srcu. Prva zvanična utakmica posle toliko godina, uz zvuke himne "Bože pravde", donela je suze u očima, jezu niz kičmu i ono posebno jedinstvo koje se oseća samo kada igraš za svoju zemlju. Mnoge su, uključujući Andreu Lekić i Draganu Cvijić, ponovo obukle dres Srbije sa istom strašću kao na početku karijere – ali ovog puta sa još većom težinom iskustva i željom da ostave sve na terenu za svoj narod. Bila je to više od utakmice – bio je to povratak identitetu, borbi i ponosu.
Od prvog zvižduka bilo je jasno da ovo neće biti obična utakmica. Andrea Lekić je pokazala da godine samo donose dodatnu mudrost – vodila je igru Srbije kao pravi maestro, sa sigurnošću i elegancijom koje se ne uče, već žive. Njena vizija, liderstvo i savršeno tempirane asistencije podsetile su sve zašto je i dalje jedna od najcenjenijih plejmejkerki sveta. Ali nije to bila samo elegancija. Bila je to borba. A niko to nije pokazao više od Dragane Cvijić.
Cvijić je bila sila prirode na crti – probijala se kroz odbrane, izvlačila faulove i pogađala ključne golove kada je bilo najpotrebnije. Njena fizička snaga i emotivna vatra zapalile su teren. Svaki put kada je izgledalo da bi Slovenija mogla da se odlepi, Cvijić je bila ta koja je rekla – ne!
Hemija između nje i Lekić bila je neupitna. Lekić bi poslala savršenu loptu u crtu, a Cvijić, okružena protivnicama, bi se okrenula i pogodila – kao što to samo ona zna. Takvi trenuci nisu bili samo golovi – bili su poruke. Poruke da je Srbija i dalje rukometna sila.
Slovenija je igrala hrabro, i treba priznati doprinos njihovih mladih zvezda poput Stanko, koje su držale domaće u igri. Ali reflektori s pravom pripadaju srpskim veterankama. U trenucima najvećeg pritiska, Lekić je bila ta koja je usporila igru, smirila tim i donosila prave odluke. A Cvijić je vodila bitku tamo gde najviše boli – u srcu protivničke odbrane.
Završni zvižduk označio je kraj sa nerešenim rezultatom – 29:29 – ali Srbija je teren napustila uzdignute glave, znajući da su postavile temelje za nešto veliko pred revanš.
Sada se priča vraća u Srbiju, gde će se igrati odlučujući meč. To neće biti samo utakmica. Biće to trenutak za ponos, iskupljenje, i možda poslednji šampionski pohod vođen od strane dve legende ovog sporta.
Andrea Lekić i Dragana Cvijić – ratnice, liderke, legende – još nisu rekle poslednju reč. A ako je ovaj meč pokazao išta, to je da su spremne da povedu Srbiju do kraja.
Bitka se nastavlja 13. aprila – ovog puta, na domaćem terenu.
Dođite i podržite naše reprezentativke.
13.04.2025.
Pogledajte i podkaste sa naše dve reprezentativke:
Živeo rukomet
Vaš Srpski rukometni savet
Comments