VELIKA PROMENA U NAŠEM SPORTU RUKOMETU!

Živo me zanima na šta vas ovaj naslov asocira i kakvu novost očekujete. Ovim tekstićem nadu mnogih neću ničim osporavati niti dodatno potpirivati. „Nisam ja Supermen“ – kada čujem na radiju, ja pojačam, pogađa me!

Crveno bela ili belo crvena?

IHF je ovih dana doneo odluku o važnoj tehničkoj izmeni. Po zahtevu TV produkcije menja se raspored boja na golovima. Do sada je bilo 18 tamnih polja, a 17 svetlijih. E sada se okreće, tako da će svetlijih biti 18, a onih tamnijih 17. Svetlije preovlađuje tamnije. Jedno polje, ali preovlađuje. Na sadašnjim golovima prvo polje od podloge je bilo svetlo, a rašlje su bile tamne. Sada krećemo sa tamnim poljem, a kod 90 stepeni biće svetla polja.

Da pojasnim – bele rašlje. Prema tome, četku u ruke i krečite. Moj savet je da to platite profesionalcima da ne bude: „Džaba smo krečili!“ Razmislite!

Eto, to je ta promena u rukometu. Ja za druge ne znam. A vi? Pa javite ako ste čuli za nešto novo nama slabo obaveštenim, a znatiželjnim.

Kada sam se već latio olovke, da sa vama podelim još dve informacije.

Prva je da su Danci objavili da imaju 115.745 registrovanih igrača. To je porast od 7,5% u odnosu na prošlu godinu i najveći broj od 2009. godine. Kako i zašto rastu?

Mamu im Dansku, kako to oni prebrojaše?! Što je njima normalno, nekima ni ne pada na pamet.

Ja se uvek setim jedne istinite anegdote. Metaloplastika, negde 1990. godine, krećemo autobusom na put i neko pita legendarnog tehničara Luku Božanića: „Koliko ima igrača?“ On, potpuno miran i staložen, kaže: „Nema ni jedan, poslednji otišao pre godinu dana. U autobusu imamo 14 registrovanih članova.“

A ništa bez igrača!

To znam o Danskoj, a o Italiji, Kongu, Belgiji, Luksemburgu, Sloveniji... nemam pojma.

Druga informacija je da je 29.03.2025. u 94. godini preminuo Ervin Lanc, počasni predsednik IHF-a. Gospodin Lanc je bio četvrti predsednik u istoriji IHF-a i to u kontinuitetu od 1984. do 2000. Njega je na toj funkciji nasledio Hasan Mustafa.

Ko zna kada je nastao EHF i registruje podatak o predsednikovanju Erwina Lanca, jasno mu je šta se sve značajno dogodilo u tom periodu u rukometu na ovim prostorima i da zaslužuje da se od njega oprostimo – ako nikako drugačije, bar ovom mojom objavom.

Pored toga što je 16 godina bio predsednik IHF-a, bio je u drugoj polovini 20. veka vrlo značajno ime austrijske i svetske političke scene. Bio je ministar saobraćaja, ministar unutrašnjih poslova, a potom i ministar inostranih poslova u vladi Austrije.

Od 1989. bio je predsednik Svetskog instituta za mir u Beču.

Imao sam priliku da mu pre nekih 15-ak godina budem domaćin i da ga ugostim u Šapcu.

Jako sam ponosan na tu činjenicu, kao i na način na koji je uzvratio gostoprimstvo delegaciji Metaloplastike u Beču. Jako mi je žao što više nemam takvog prijatelja u Beču.

Nek mu je večna slava i hvala!

Vladica Spasojević