Pravilo igre "7 na 6" u rukometu, koje je uvedeno 2016. godine od strane Međunarodne rukometne federacije (IHF), omogućava ekipama da zamene golmana dodatnim igračem u polju tokom napada. Ova promena izazvala je opsežne rasprave među trenerima, igračima i analitičarima rukometa, jer menja tradicionalnu dinamiku igre i donosi nove taktičke mogućnosti. Cilj ovog članka je detaljno analizirati prednosti i mane igre "7 na 6", oslanjajući se na istraživanja, stručne analize i mišljenja trenera.
Prednosti igre "7 na 6"
1. Povećane taktičke mogućnosti
Dodavanjem sedmog igrača u polju, napadački tim dobija brojne nove opcije za kreiranje akcija. Tradicionalni napadi u rukometu se odvijaju sa šest igrača protiv šest, ali sa dodatnim igračem u polju, ekipe mogu lakše probiti protivničku odbranu koristeći precizne kombinacije, "2 na 1" situacije i brze pasove.
Jedna od glavnih prednosti ovog pristupa je mogućnost da se koristi dodatni pivot, što može značajno otežati odbrambene reakcije protivničkog tima. Time se otvaraju bolji šutevi iz neposredne blizine gola, povećava se efikasnost napada i smanjuje broj izgubljenih lopti.
2. Veće šanse za slabije ekipe
Ekipe koje nemaju individualno dominantne igrače često se bore sa probijanjem čvrstih odbrambenih linija. Pravilo "7 na 6" im omogućava da nadoknade taj nedostatak dodavanjem igrača koji stvara brojčanu prednost, čime se smanjuje značaj individualne dominacije protivničkih odbrambenih igrača.
Primera radi, mnoge ekipe koje nemaju izrazito jakog šutera sa distance koriste "7 na 6" kao način da razviju pozicionu igru i spreče protivnika da ih nadigra fizički. Takođe, ovo pravilo može pomoći ekipama koje se bore sa povredama ključnih igrača, omogućavajući fleksibilniju upotrebu dostupnih resursa.
3. Razvoj novih tipova igrača
Uvođenjem ovog pravila, javlja se potreba za igračima koji mogu brzo menjati uloge između golmana i igrača u polju. Ovo podstiče razvoj univerzalnih igrača koji su sposobni da igraju na više pozicija.
Na primer, neki klubovi sada treniraju svoje igrače kako bi mogli kvalitetnije igrati sa ovakvim sistemom napada. Igrači koji su manji i brži su sada dominantniji, šut sa zemlje u nekim situacijama je više favorizovan izbor od klasičnog skok šuta, igrači koji imaju bolju saradnju sa linijskim i krilnim igračima obično su u ovakvim situacijama kvalitetniji izbor od kasičnih bekova šutera. Ovaj aspekt igre podstiče inovativnost u taktičkoj pripremi i treninzima.
Mane igre "7 na 6"
1. Smanjena kazna za isključenja
Jedan od najvećih problema s pravilom "7 na 6" je smanjena efikasnost isključenja igrača na dva minuta. Ranije, ekipa koja je ostajala sa igračem manje bila je primorana da se brani u brojčano inferiornoj situaciji, dok sada može jednostavno zameniti golmana dodatnim igračem i nastaviti igru bez značajnog hendikepa.
Ovo dovodi do situacija u kojima su kazne manje zastrašujuće za igrače, a protivnici ne dobijaju istu taktičku prednost kao ranije. Mnogi stručnjaci smatraju da je ovo narušilo balans igre i smanjilo važnost disciplinske komponente rukometa.
2. Smanjena dinamika igre
Pravila igre "7 na 6" često dovode do statične igre, jer ekipa sa loptom uglavnom pokušava da igra dug napad i pronađe sigurnu priliku za šut. Ovim se smanjuje broj situacija "jedan na jedan" koje su tradicionalno činile rukomet atraktivnim sportom.
Pored toga, uvođenje ovog pravila je uslovilo da se manje koristi brza tranzicija, jer ekipe radije organizuju postavljene napade sa dodatnim igračem nego što pokušavaju da iznenade protivnika kontranapadima.
3. Manja atraktivnost zbog šuteva na prazan gol
Jedna od najuočljivijih posledica pravila "7 na 6" je povećan broj golova sa velike udaljenosti na prazan gol. Kada ekipa izgubi posed lopte dok koristi ovu taktiku, protivnik ima priliku da lako postigne gol jednostavnim šutem sa sopstvene polovine terena.
Ovi golovi nisu atraktivni za publiku, a mnogi navijači i analitičari smatraju da umanjuju draž igre, jer golovi postaju stvar tehničke preciznosti, a ne kreativnosti i timske igre.
4. Ograničene defanzivne taktike
Tradicionalne ofanzivne odbrane poput formacija 5-1 ili 3-2-1 postaju manje efikasne kada protivnik koristi "7 na 6". Dodatni igrač omogućava ekipi u napadu da se lako oslobađa pritiska i stvara višak na različitim delovima terena, čime se umanjuje značaj taktičkih odbrambenih postavki.
Ovo pravilo otežava i rad golmana, jer oni često moraju napuštati gol i vraćati se u igru u kratkom vremenskom periodu, što povećava mogućnost konfuzije i grešaka u odbrani.
5. Povećan rizik od povreda golmana
Konstantna izmena između golmana i igrača u polju povećava rizik od povreda prilikom brzih tranzicija. Golmani često moraju trčati ka klupi i nazad ka golu u roku od nekoliko sekundi, što povećava fizički napor i mogućnost pogrešnih procena.
Pored toga, zbog povećane frekvencije ovih situacija, dolazi i do povećanog broja sudara sa protivničkim igračima, što dodatno doprinosi riziku od povreda.
Zaključak
Pravilo "7 na 6" nesumnjivo donosi dodatnu dimenziju taktici rukometa, ali takođe ima i brojne negativne posledice koje su dovele do kontroverzi u rukometnoj zajednici. Dok neki treneri i ekipe koriste ovu strategiju kako bi ostvarili prednost, mnogi smatraju da je rukomet izgubio na dinamičnosti i atraktivnosti zbog ovog pravila.
Iako Međunarodna rukometna federacija još uvek nije najavila promene u vezi sa ovim pravilom, sve su glasniji zahtevi stručnjaka i trenera za njegovu modifikaciju ili ukidanje. O budućnosti ovog pravila odlučivaće dalja analiza njegovih efekata na igru i reakcije ključnih aktera u rukometnom sportu.
Istraživanje nemačkog nedeljnika "Handballwoche" pokazalo je da je 30 od 39 anketiranih trenera za povratak na staro pravilo, dok su četiri trenera za modifikaciju trenutnog, a pet za zadržavanje postojećeg pravila.
Jedan od kritičara pravila "7 na 6" je i iskusni trener Gudmundur Gudmundsson, koji smatra da je rukomet izgubio na atraktivnosti zbog ovog pravila, jer su ofanzivne odbrane postale manje efikasne, a igra statičnija.
Slično mišljenje deli i trener Velimir Petković, koji ističe da je rukomet sport sa šest igrača u polju i golmanom, te da pravilo "7 na 6" narušava osnovnu ideju igre, smanjujući prostor za kreativnost i dinamiku.
U zaključku, iako pravilo "7 na 6" pruža određene taktičke prednosti i može biti korisno u specifičnim situacijama, mnogi stručnjaci smatraju da negativni efekti, poput smanjene atraktivnosti igre i neutralizacije kazni, prevazilaze njegove benefite. Stoga se sve češće postavlja pitanje o potrebi revizije ili ukidanja ovog pravila kako bi se očuvala dinamika i uzbudljivost rukometne igre.
Komentar